Weete
Weete | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Weete fon juu bekoande Oard Triticum aestivum | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Systematik | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Juu Weete (Triticum) is n Sleek fon Gäärs, wierfon eenige Oarde fon Buuren as Koarel anbaud wäide un sänt oolde Tieden deerfoar tuchted wäide.
Lieuwendsruum
BeoarbaidjeHier sjucht me ne Koarte, wierap jeel dät Uursproangsgebiet fon juu Weete ienteekend is, un türkis, wier juu däälich uk ap Fäildere stoant:
Geskichte
BeoarbaidjeJuu maaste Weete, juu däälich tuchted wäd, is gnau nuumen goarneen skeene Weete, dät is juu Oard Triticum aestivum, juu is truch Bastardisierenge äntsteen un drächt sogoar moor Gene fon dän Sleek Aegilops as fon dän Sleek Triticum (dät is Weete) in sik. Skeene Weete wät oaber uk säilden noch tuchted, dät is toun Biespil, wät ap düütsk "Einkorn" hat, dät Triticum monococcum, ne gans oolde Oard, juu heel un aal nit bastardisierd is. Man dät is wäil däälich in bolde neen Buurenfäild moor tou fienden, eer in Museen un bie Ljoohääbere, toumoal dät insen bolde uutstuurwen waas, wült dät minner Aaren brangt.
Ne Besunnerhaid is, dät doo polyploide Weete-Oarde moor Aaren brange as doo diploide Uursproangsfoarme. Hier aan Stamboom fon wäkke Weete-Oarde, doo tou näie Oarde fermisked wuuden sunt. Doo Uursproangsoarde sunt buppe teekend, wät deer bit däälich bie hääruutkeemen is, sjucht me, wan me fääre deel kieket. Deer sunt oaber nit aal Weete-Oarde oane, doo dät rakt.
Dät Wüüldgäärs Dät Wüüldgäärs Dät Wüüldgäärs Aegilops squarossa Aegilops longissima Triticum urartu mäd twäin Chromosomensatse: CC mäd twäin Chromosomensatse:BB mäd twäin Also diploid Also diploid. Chromosomensatse:AA fjautien Chromosomen fjautien Chromosomen fjautien Chromosomen | | Also diploid. | | düütsk:Wildeinkorn | | | | | | | | | | | | | |__________________________________| | | | | | | | | Bastardisierenge | | Miskfoarm mäd twäin Chromosomensatse:AB | | also diploid | | fjautien Chromosomen | | | | | | | | Ferdubbelenge fon doo Chromosomen | | Nu häd dät fjauer Chromosomensatse:AABB | | also tetraploid | | | | | | | | | | | Triticum diccocides | | düütsk:Wildemmer | | fjauer Chromosomensatse: AABB | | also tetraploid | | | | | | | | | |________________________________________| | | | | | | | | Bastardisierenge Triticum dioccum | Miskfoarm mäd träin Chromosomensatse:ABC düütsk: Kulturemmer | also triploid fjauer Chromosomensatse:AABB | | also tetraploid | | | | Ferdubbelenge fon doo Chromosomen | | Nu häd dät säks Chromosomensatse:AABBCC | | also hexaploid | | | | | | | | Triticum spelta | | düütsk: Dinkel | | säks Chromosomensatse:AABBCC | | also hexaploid | | | | | | | | Triticum aestivum Triticum durum Triticum monococcum düütsk: Hochzuchtweizen düütsk: Hartweizen düütsk:Kultureinkorn säks Chromosomensatse:AABBCC fjauer Chromosomensatse:AABB twäin Chromosomensatse:AA also hexaploid also tetraploid also diploid
Waiwiesenge: Juu meen bruukte Nomenklatuur is in moorere Fale striedich, deeruum dät t.B. Triticum urartu un Triticum monococcum touhoope een Chronospezies sunt un fuul uur Oarde truch Bastardisierenge äntsteen sunt.